Jelena Kručičanin
Profesorka srpskog jezika i književnosti. Kao nastavnica „odrastala je“ u Železničkoj tehničkoj školi, gde je imala čast da predaje maternji jezik i književnost Nemanji Cvetkoviću, osnivaču „Balkanca“.Trenutno predaje u Trećoj beogradskoj gimnaziji gde se trudi da podržava svoje sadašnje učenike u nastojanjima da budu društveno odgovorni i angažovani, u stremljenjima da osvajaju nauku, ali i da se kreativno izraze. Rezultati tih nastojanja ogledaju se u pozorišnoj predstavi učenika i učenica gimnazije u kojoj radi „Nevidljivi spomenici: priručnik za čitanje grada“, nastalu u okviru međunarodnog projekta „Dvostruki teret: učenje o nacionalsocijalizmu i Holokaustu u Evropi; mnogobrojnim kratkim filmovima učenika; osvojenim nagradama na regionalnim i državnim takmičenjima… Podrška „Balkancu“ motivisana je njenim ekstremnim pacifističkim uverenjima i kosmopolitskim ubeđenjima. Smatra da svako treba s vremena na vreme i više puta da pročita „Malog Princa“ Antoana de Sent Egziperija jer: „Samo se srcem dobro vidi. Ono bitno je očima nevidljivo.“
Dragana Kitanović
diplomirala engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a magistrirala na naučnim studijama na odseku – Studije filma i medija, na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Bila je odgovorni urednik časopisa za teoriju vizuelnih umetnosti “Prelom” u peridodu od 2001 do 2011. Prevela je veći broj tekstova iz oblasti teorije filma, kulture, medija i politike, i autorka je nekoliko radova iz oblasti teorije filma. Bavi se, (dramskim) pedagoškim radom, prevođenjem i naučnim istraživanjem iz oblasti filma i medija. Kao zagovornik uvođenja filmske kulture u srednjoškolsko obrazovanje, podrška ideji i realizaciji filma ‘ Zar nije bolje ovako?’ #povezujemose
Snežana Ćujić
Rođena 20.12.1962. godine u Beogradu. Osnovno i srednje obrazovanje završila u Beogradu, kao i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
Tokom studija bila je član svih omladinskih organizacija na području tadašnje države i učesnik nekoliko radnih akcija.
Nakon završetka studija, zaposlila se u novinsko-izdavačkoj kući „Politika“ kao novinar saradnik gde je radila 5 godina.
Ubrzo zatim, prelazi na radno mesto profesora fizičkog vaspitanja u Filološkoj gimnaziji u Beogradu gde i dalje predaje. Začetnik je i pokretač tradicionalne Uskršnje akcije prikupljanja stvari za decu bez roditeljskog staranja u beogradskim Svratištima koja se godinama sprovodi u Filološkoj gimnaziji u saradnji sa Učeničkim parlamentom. Organizator je i raznih sportskih događaja u gimnaziji sa svojim kolegama – takmičenje iz odbojke, malog fudbala, košarke.
Nekoliko godina je aktivan član filozofske škole i kulturnog udruženja „Nova Akropola“ i licencirani je instruktor joge u svom klubu.
Suzana Kaplanović
Rođena u Beogradu. Završila Šestu beogradsku gimnaziju. Nakon toga upisuje Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu. Posle više od dvadeset godina, upisuje i uspešno zavrsava Visoku školu strukovnih studija za infomacione tehnologije jer veruje da nove tehnologije mogu da doprinesu socijalnim promenama na bolje. Svoj radni vek počinje 1996. godine u Crvenom krstu baveći se psihosocijalnom podrškom izbeglim, raseljenim licima, socijalno ugroženima, Romima. Kroz razne radionice, prezentacije i seminare obuhvatila je preko 4.500 mladih. Godine 2006. osnovala je organizaciju Agenda, Centar za podršku porodici koja radi već 11 godina. Kreator je i realizator mnogobrojnih projekata i programa. Punih 21 godinu se zalaže za socijalna prava i pravo na nediskriminaciju. Najomiljeniji metod rada joj je Teatar potlačenih (Forum teatar).
